Argonautovi zapisi

Cemetery Polka

Ono sto doista volim kod Tom Waitsa - zato ga valjda i toliko slusam, je ta mogucnost prizivanja slika iz nekog drugog vremena - cesto i fantasticnog. Kao neki nakaradni cirkus... Ne znam, ali odlicno mi pase zavlaciti se u ta stanja, u to raspolozenje - mocan lik, nema sta.

Ono, useljenici, sitni gangsteri, prijestupnici, slika lagano u sephiji, automobili iz tridesetih ili pedesetih, sezdesetih najkasnije, ovisi o pjesmi albumu i trenutku. Strasno kak je to dobro.

Tmurno je i vruce - za ovo doba godine. Frustrirajuce vrijeme, barem za mene. Ni ne da mi se pljugat da si popravim prosjek dana... a i dragoj to zasmeta... s obzirom da se ipak, kao i uvijek, radi o eksesivnom pretjerivanju od moje strane. Vrlo uobicajeno.

Ja sam sam svoj kontrolor i meritorni organ zaduzen za odredjivanje kolicina - i svakoj od tih licnosti, radno je vrijeme na poziv - 24 sata na dan. Ovisno o stuaciji. A to stanje rezultira izrazito elasticnim kriterijima. Samo se selim s ovisnosti na ovisnost:D Hahaha;)

A sto se tice posla.. Pa, eto. Kopracam se u poduzetnickom plicaku, prekratak za biznis, predaleko za bilo sto drugo. A mrzim posudivati lovu. Pogotovo ne od starog. Jer da bi od starog posudio lovu, moram s njim razgovarati o tome; a naime, iz nekog, sada mi nepoznatog razloga, u principu ne mogu s njim razgovarati... Biti ce to zanimljivo. Kad pregrizem i vidim da nije bilo strasno, biti cu spaljen i zadovoljan, u iducem trenutku cu na sve zaboraviti i za par mjeseci prica ce opet biti ista. Mislim da je u pianju neki krivi spoj. A ja stvaaaarno nemam snage raditi na popravljanju naseg odnosa.

Inace, moj je stari genijalan tip, bez daljnjeg.

I tak, mislim da sam skoro sve rekao, treba kupiti novoizaslog Tomislava, jer jako je dobar, i tako dalje...

napisao Argonaut u 21. studeni 2006 10:32:00