Postovi

Jersey Girl

Pravo vrijem za krive stvari.

 

Ja sam siguran da većina ljudi nije ovako "posebna", da nema ovako "posebne" probleme... Da većina normalnih vako niti ne razmišlja - jer ČEMU?!

 

Ali kad me već veseli. Neka.

Prašnjava cesta izmigoljila se između dva brda u daljini. Dogmizala je sve do mojih nogu, ovdje uz drevni stećak ili štoveć. Pušim i stojim pored 2cv6Machinea. Sunce pozlaćuje krajinu dok odlazi na počinak. Osjeća se miris nadolazeće noći negdje daleko od grada i strke. Opojno bilje ispušta miriše i taj se miris stapa se sa zvukovima smiraja. Pukla mi je guma i nemam rezervnu.

 

Laku noć

napisao Argonaut u 7. travanj 2008 1:20:42 | 3 komentar(a)



Lijepo je vidjeti da netko na taj način razmišlja.. Svi smo mi posebni, svatko na svoj način :)
reče Apsaras u 7. travanj 2008 11:27:08
većina ljudi misli da niko osim njih nije toliko poseban niti s posebnim problemima kao što su njihovi. svakome je njegov križ najteži ali tuđi problemi, vjeruj mi, nisu ništa manje "posebni" od tvojih
reče adary u 7. travanj 2008 12:21:45
Da ne bi bilo zabune - nikako ne umanjujem tuđe probloeme niti svoje smatram doista posebnima - osim posebnim jer su moji i kao i ja jedinstveni, ali to vriejdi za sve druge. Ovim zapravo i naglašavam, ikao neizravno i nejasno upravo to da su svi problemi teški, ma koliko se činili lakima nekom druzgom, ako je onaj koji ih ima s njima preokupiran. Pa makar da se radi s problemima pri odlasku na neki šalter ili nešto slično i banalno...:)
reče Argonaut u 7. travanj 2008 23:32:22

Kommienezuspadt!

Ograničen.

 

A nikad nije niti bio napravljen za slobodu.

Kazaljke, u pozadini krug bijele boje. Razvlači se u beskraj... Crtice i kazaljke izgubljene u nelinearnom prostor/vremenu. Kruta zakrivljenost, ovapnjenje moždanih stanica. Doslovce život na žetone, danas više nego ikad. Od dana do dana, iz noći u noć, samo čekam, očekujem.

Nekad bilo sada više nije, a ovako, sada nije nikad. Nekad sam ulazio u nekakve dubioze o svijesti i trenutku; svijesti o trenutku. Fundamentalne istine servirane na pladnju mračnih iluzija, halucinogeih projekcija vlastite veličine i kojom kapi alkohola previše. Nakon godinu, dvije, "čist" kao suza, na kolosijeku, kotrljam se ususret novim izazovima. I vrtim se odonda godinama u krug, lovim vlastiti rep i krpam što se pokrpati ne da.

 

Na te žetone živim fasadu. Sive boje, oronulu i jadnu. Svako toliko netko se zaustavi da promotri neugledno zdanje dubokih, mračnih prozora. Odluči da uđe i u predvorju se izgubi. Vrata ne vode nikud, a lift odavno ne radi. Zahrđali zupčanici i koloturi; poderane sajle... A u dubini, u mraku mašinerija buči, huči, ne staje - daleko od očiju, blizu srcu, mašina nikad ne spava.

 

Pa tako ni ja, vječno nešto podmazujem, čekam da sanak napokon dođe i porkije umorne oči.

napisao Argonaut u 4. travanj 2008 2:46:45 | 1 komentar(a)



čaj od kamilice i mente će te uspavati... a ono što se ne da pokrpat moćda treba zamijeniti nečim boljim...
reče Adary u 4. travanj 2008 10:22:32